Sve­ča­no je pro­šle ne­de­lje bi­lo u Kum­bo­ru. Odr­žna je sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja a u cr­kvi Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog ko­ju je slu­žio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je sa her­cegnvskim svje­šten­stvom. U to­ku slu­žbe nad­le­žni pa­roh ove cr­kve Goj­ko Mra­če­vić uve­den je u čin pro­to­je­re­ja, a osve­šta­na je no­vo­i­zgra­đe­na cr­kve­na bi­bli­o­te­ka i no­vi pro­stor za pa­lje­nje svi­je­ća.
Mi­tro­po­li­ta je uz zvu­ke zvo­na sa cr­kve­nim bar­ja­ci­ma do­če­ka­lo sve­šten­stvo i na­rod. Sa pje­smom „Do­stoj­no jest” do­pra­ćen je do hra­ma, a na sve­ča­no­sti je bi­lo je do­sta mla­đeg na­ra­šta­ja i dje­ce. Po za­vr­šet­ku Sve­te li­tur­gi­je mi­tro­po­lit je odr­žao sa­dr­žaj­nu be­sje­du ko­jom je, iz­me­đu osta­log, po­ru­čio da je Hri­sto­vo vask­se­nje naj­u­zi­še­ni­ji i naj­va­žni­ji do­ga­đaj.
- Da to ni­je go­spod uči­nio on­da bi za­i­sta bio pro­klet dan u ko­jem se ro­di čo­vjek. Sve bi bi­lo pro­kle­to i ne­sreć­no i ne­smi­sle­no i su­lu­do. Sve što se do­ga­đa­lo od na­stan­ka svi­je­ta do da­nas i od da­nas pa do kra­ja vi­je­ka i svi­je­ta, ne bi bi­lo da ni­je Go­spod pri­mio ljud­sku pri­ro­du, da ni­je bio sa­hra­njen, da ni­je vas­kr­sao i svo­jim vas­kr­se­njem oba­sjao i ne­bo, ze­mlju i pod­ze­mlje, sva stvo­re­nja i sve mo­gu­će vi­dlji­ve i ne­vi­dlji­ve svje­to­ve – po­ru­čio me mi­tro­po­lit.
On je is­ta­kao da iako sva­ki na­rod ima svo­je obi­ča­je i kul­tu­ru, naj­va­žni­ja je ona „pre­svla­ka ko­jom se obla­či­mo u Hri­sta”.
- Ko­li­ko je div­nih sve­ti­te­lja iz­nje­drio sva­ki hri­šćan­ski na­rod. Ki­ril i Me­to­di, sve­ti Na­um i Kli­men­ti­je i broj­ni dru­gi, jer sve­ci ni­je­su ni na­ši ni bi­lo kog na­ro­da. Sve­cu su Bož­ji. Oni su ra­dost sva­kom ze­malj­skom stvo­ru. Oni pri­zi­va­ju sve ze­malj­ske na­ro­de da bu­du za­jed­no. I, upra­vo ono što po­ve­zu­je sve na­ro­de je­ste ta sve­ta taj­na pro­svje­će­nja, kr­šte­nja i je­din­stva bož­jeg. Po­sto­ji i ze­malj­sko je­din­stvo, ko­je je od da­nas do sju­tra, jer krv­no srod­stvo ni­je vječ­no. Da bi krv­no srod­stvo bi­la istin­ska sve­ti­nja ono mo­že da se pre­o­bra­zi, mo­ra da pre­o­bra­zi u Duh Bož­ji. Sro­stvo po Bo­gu, po Hri­stu, na­ja­če je srod­stvo - re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je i na­gla­sio da „kao što se ti­je­sto u hljeb pre­o­bra­ža­va, ta­ko se i ze­malj­sko srod­stvo pre­o­bra­ža­va u du­hov­no srod­stvo po Hri­stu Bo­gu”.
On je is­ta­kao da naš na­rod ne­ma bli­že bra­će do Ru­sa i Bu­ga­ra, jer je va­žni­je srod­stvo po vje­ri ne­go bi­o­lo­ško
- Ove go­di­ne obi­lje­ža­va­mo hi­lja­du go­di­na od upo­ko­lje­nja Vla­di­mi­ra Jo­va­na. On je sve­tac Bož­ji i svi­ma pri­pa­da i slu­ži kao pu­to­kaz Hri­stu Bo­gu. Taj te­melj tre­ba da bu­de te­melj i Sr­ba i Bu­ga­ra i Ru­sa i Ame­ri­ka­na­ca. Ka­da bi nas to vo­di­lo ni­ka­da ne bi bi­lo ra­to­va i su­ko­ba - po­ru­čio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
U be­sje­di pri­li­kom uvo­đea u čin pro­to­je­re­ja oca Goj­ka Mra­če­vi­ća mi­tro­po­lit je ka­zao da je to je­dan uzor­ni pa­stir na­še cr­kve ko­ji se još kao mlad čo­vjek i stu­dent me­di­ci­ne oku­pljao oko sve­ti­nje bož­je. Ni­je bi­lo la­ko on­da pri­ći cr­kvi a po­seb­no ne ov­dje u Cr­noj Go­ri.ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ko­ji je za­tim osve­štao pa­ro­hij­sku bi­bli­o­te­ku.
Po­sle sve­te li­tur­gi­je odr­ža­noa je tr­pe­za lju­ba­vi.
Z.ŠA­KO­TIĆ